Језик је више од речника — он је начин посматрања света, средство за изражавање идентитета и капија ка другим културама. А што се деца раније изложе другим језицима, то учење постаје дубље и природније.

У срцу пројекта  Globetrotters  стоји јасно уверење: мала деца су посебно предодређена за учење језика. Штавише, она су жељна да истражују свет, а језик је један од најбољих алата које им можемо пружити да то остваре.

1. Мозак је створен за то

Рано детињство је најпогоднији период за учење страног језика. Мозак малог детета је и даље у фази коју многи стручњаци називају „пластичном“ или „осетљивом“ — периоду у ком деца могу да упијају језик интуитивно, баш као што су научила да ходају или се играју, без формалне граматике или учења напамет (Çağaç, 2018). Она значење упијају директно кроз контекст, звук и понављање. То је као учење ходања: природно, интуитивно и дубоко усађено. Зато у Globetrotters пројекту користимо игре, музику, приче и визуелне подстицаје — методе које су прилагођене развоју деце и засноване на предностима ране пластичности мозга.

Раним увођењем страних језика, не учимо децу само новим речима — ми стимулишемо когнитивни развој, побољшавамо памћење и постављамо темеље за боља постигнућа у другим школским предметима, попут математике и науке (Chanifa и сарадници, 2020).

Према Европској комисији и њеним Кључним компетенцијама за целоживотно учење, вишејезичност је основна за развој детета јер подржава не само комуникацију, већ и когнитивну флексибилност, емпатију и социјално разумевање.

2. Језици су капије ка културама

Пројекат Globetrotters не подучава језике изоловано. Он их повезује са откривањем култура, охрабрујући децу да повежу речи са традицијом различитих земаља, храном, песмама, фестивалима и свакодневним животом. Заиста, учење језика је неодвојиво од учења о култури: тај процес омогућава деци не само да усвоје нове лингвистичке алате, већ и да дубље разумеју и себе и друге (Çağaç, 2018). Ученици који рано започињу учење језика упијају културне обрасце кроз приче, музику и игру, што им помаже да развију ширу слику света и дубљи осећај идентитета.

На тај начин, деци је омогућено да развију интеркултурну компетенцију — способност да ефикасно комуницирају и сарађују са људима из различитих културних средина. Деца која рано уче стране језике вероватније ће развити толеранцију, емпатију и културну флексибилност, нарочито ако су у окружењу које је инклузивно и интерактивно (Chanifa и сарадници, 2020).

Увођење ове компетенције од најранијег узраста ствара генерацију која је отворенија, радозналија и боље припремљена за стварност вишејезичне Европе.

3. Ученици су у раном узрасту природни „гејмери“

Мала деца најбоље уче кроз игру. У пројекту Globetrotters то ће се примењивати путем гејмификације, кроз измишљене ликове који учење претварају у велику авантуру откривања. Језик постаје не задатак, већ мисија. Учење језика је много ефикасније када су деца емотивно ангажована, а наставне активности маштовите и усмерено на осећај задовољства и радости  (Çağaç, 2018).

Овај приступ такође подстиче позитивну емоционалну повезаност са учењем — што је један од најјачих показатеља дугорочног успеха. Гради се самопоуздање и радост у учењу језика већ од првог дана, што је посебно важно за децу која се иначе могу осећати преплављено или искључено.

4. Инклузија од самог почетка

Ученици и учионице у Европи су данас вишејезичне и мултикултуралне. Деца из мањинских заједница, било да су мигранти, избеглице или говорници регионалних језика, често од малих ногу користе више језика. Приступ учењу језика који је усмерен на дете и који је инклузиван помаже ученицима  да свој идентитет виде као предност, а не као препреку. Поред тога, деца која рано уче стране језике чешће развијају већи степен толеранције, емпатије и способност вредновања културне разноликости (Chanifa и сарадници, 2020).

Пројекат Globetrotters је утемељен на инклузивном приступу. Циљ му је да подржи не само децу у редовном систему, већ и неуроразличите ученике и децу са специфичним сметњама у учењу (SLD). Материјали су дизајнирани да буду визуелно јасни, доступни и прилагодљиви, јер свако дете заслужује прилику да се повеже са језиком на начин који њему одговара.

5. Трајне користи, прилике за цео живот

Коначно, предности раног учења језика далеко превазилазе детињство. Истраживања показују да деца која постану двојезична у раном узрасту често имају већу менталну флексибилност, боље вештине читалачке писмености, па чак и смањен ризик од когнитивног опадања у старости (Chanifa и сарадници, 2020).

Практично гледано, у глобализованој, вишејезичној Европи, рано излагање језицима представља улагање у будућност деце – академски, друштвено и професионално.

Литература:

• Çağaç, F. G. (2018). Benefits of Learning a Foreign Language at an Early Age. Journal of International Social Research, 11(59), 132–137. https://doi.org/10.17719/jisr.2018.2622
  
• Chanifa, A. M., Redjeki, E. S., & Dayati, U. (2020). Benefits of Teaching Foreign Language for Early Childhood. Proceedings Of The 5th International Conference On Education And Technology (ICET 2019). https://doi.org/10.2991/assehr.k.201204.018