Учење кроз акцију: Улога интерактивног приповедања
У раном образовању, најефикасније учење се дешава кроз искуство. Мала деца најбоље уче не пасивнo слушајући, већ активно учествујући — додиривањем, покретом, говором, глумом и маштањем. Један од најефикаснијих метода који спаја све ове елементе је интерактивно приповедање прича. Овај динамичан приступ у настави комбинује маштовитост и узбуђење током приповедања, са учешћем у игри, омогућавајући деци да развијају језик, креативност, социјалне вештине и свест о култури на целовит начин.
Шта је интерактивно приповедање прича?
Интерактивно приповедање је више од читања књиге наглас. Оно позива децу да постану део приче — да је глуме, одговарају из позиције ликова, доносе одлуке и утичу на завршетак. Учитељи могу користити реквизите, лутке, песме, звучне ефекте, гестове и чак дигиталне алате како би оживели причу. Деца се охрабрују да изговарају реплике, преузимају улоге, понављају фразе или додају сопствене идеје.
На пример, током приче о одласку на пијацу, учитељ може поделити реквизите као што је „воће“, замолити децу да „купују“ предмете из приче или их позвати да погоде шта ће се следеће догодити. Ове мале активности претварају пасивно слушање у активно учење.
Учење кроз акцију: Зашто функционише?
1. Укљученост и мотивација
Интерактивно приповедање привлачи пажњу деце и одржава њихову укљученост. Када учествују, крећу се, показују различите гестове, глуме — већа је вероватноћа да ће запамтити речи и значење приче. Осећај игре доприноси доживљају забаве, а не обавезе током учења.
2. Развој језика
Приче садрже богати речник, граматичке изразе и природн ритам. Када деца понављају фразе, постављају питања или глуме сцене, вежбају реалну комуникацију. Понављање помаже изговору, а контекст приче даје значење новим речима.
3. Машта и креативност
Улазећи у свет приче, деца користе машту да истраже нова места, ликове и ситуације. Могу смислити сопствени завршетак, измислити нове ликове или одглумити како се ликови осећају. Ове активности развијају креативно размишљање и вештине приповедања.
4. Учење о различитим културама
Приповедање су универзална традиција у свим културама. Представљањем прича из различитих делова света — попут афричких бајки, јапанских легенди или европских бајки — деца добијају увид у различите начине живота и размишљања. Када се те приче глуме и анализирају, учење о различитим културама постаје заиста искуствено.
5. Емоционални и социјални развој
Кроз приче, деца истражују осећања попут радости, страха, љубоморе и љубазности. Преузимањем улога, вежбају саосећање, гледајући свет из туђе перспективе. Заједничко учествовање у интерактивном приповедању — смењивање, дељење реквизита, међусобна интеракција— јача сарадњу и социјалне вештине.
Практични савети за употребу интерактивног приповедања
- Користите реквизите и визуелна помагала
Прости предмети као што су мараме, шешири или играчке помажу деци да замисле причу и учествују у њој. Цртежи и картице са сценама из приче помажу да деца лакше прате радњу и предвиде шта следи у причи. - Подстакните игру улога
Позовите децу да постану ликови из приче. Доделите им улоге и водите кроз дијалог. Чак се и стидљива деца често укључују у сигурном и разиграном окружењу. - Укључите покрет и звук
Повежите покрете са кључним речима (скачи, трчи, плачи) и користите аплауз или инструменте за звучне ефекте. Песме, изреке и ритмичке фразе у причи помажу у памћењу и усвајању језичког ритма. - Постављајте отворена питања
„Шта мислиш да ће се десити следеће?“ „Како би се осећао да си меда?“ Таква питања подстичу критичко размишљање, предвиђање и изражавање мишљења. - Проширите причу ван круга
Након приповедања приче, деца могу цртати сцене, правити лутке, препричавати причу или градити сцене од коцки. Ове активности јачају разумевање и вокабулар.
Пример из праксе
Замислите причање приче Три прасета. Уместо да се цела прича прочита у једном даху, учитељ прави паузе:
- Деца помажу у изградњи кућица од сламе, дрвета и цигле.
- Једно дете глуми вука који покушава да сруши кућице.
- Учитељ користи изражајне гласове и мимику, подстичући децу да понављају реплике: „Прасе, прасе, пусти ме унутра!“
На овај начин деца уче нове речи (кућа, велики, дувати, бежати), разумеју редослед радњи (прво, затим, на крају) и истражују осећања и ставове (страх, одлучност, тимски рад). Ученици не само да слушају причу — они је живе.
Закључак
Интерактивно приповедање претвара учионицу у простор маште, покрета и изражавања. Оно је савршен пример „учења кроз акцију“, где се језик и културно разумевање развијају природно кроз игру и учествовање. За децу, приче нису само лекције — оне су авантуре. Када учитељи искористе снагу интерактивног приповедања, отварају врата радозналости, дубљем разумевању, радосном откривању и комуникацији која може потрајати цео живот.
Референце:
https://uxdesign.cc/the-art-of-the-interactive-storyteller-adb05278f566
https://onlineinnovationsjournal.com/streams/course-design-and-development/2f91cac216403cd1.html