Као што је у психолошком развоју деце одавно познато дете доживљава свет свим чулима, учи и стиче знања користећи говор, ритам, покрет, слику, игру. Веза између играња и учења је потпуно природна и део је најранијих дечијих искустава. Игра има веома важну улогу у разоју личности детета, те зато као средство у процесу учења у школи добија још већи значај.

У настави било ког предмета, игра треба да има своју улогу и да доприноси остваривању планираних циљева. Веома је битно да ученицима буде јасно шта се игром жели постићи, која је њена структура и која су њена правила. Улога наставника је да припреми и води игру, као и да учење које се одвија кроз игру буде спонтано. Према Пијажеовој теорији когнитивног развоја у стадијуму конкретних операција (од 7 до 11 година) дете је између осталог у стању да разликује своју од туђе позиције, да прихвати правила и да сарађује, што олакшава и учешће у играма.

Савремене тенденције у учењу језика

Конструктивистички приступ у доживотном учењу језика заснива се на идеји да су ученици активни учесници у процесу учења. То је иновативан метод, где ученици уче кроз игру улога, конструишући своје знање у међусобној интеракцији на основу претходних искустава (Pandia, 2018 према Senda, 2023).

Са друге стране комуникативни приступ у настави језика (CLT) промовише активну употребу језика путем интерактивних игара у којима ученици комуницирају једни са другима. Вежбање говора кроз интеракцију ојачава самопоздање ученика и опрема их вештинама које могу применити у стварним ситуацијама у животу (Darmawan и сардници, 2020 према Senda, 2023).

Игре улога у учионици

Игра улога је веома користан начин учења страног језика и омогућава ученицима свих генерација, а посебно деци да примене језичке вештине у конкесту стварних животних ситуација (Senda, 2023). Игра улога помаже деци да на забаван начин уче како да говоре, слушају и разумеју различите ситуације из свакодневног живота. Када су у улози доктора, продавца, учитеља, туристичког водича и сл. деца могу да вежбају говор, уче нове речи и фразе, уче како да се изражавају на јасан и учтив начин. Путем игре улога деца уче да сарађују са другима, да решавају проблеме који се појављују у ситуацији интеракције (нпр. у учионици, продавници, посети музеју, код доктора итд). Деца су путем ове игре подстакнута да размишљају и користе машту, као и да размишљају о осећањима која имају други и која се код њих јављају приликом одигравања различитих животних ситуација. У сваком случају, када је користимо игру улога у учионици улазимо у Зону наредног развоја Лава Виготксог (Grossen и сарадници, 2020). Према његовој теорији Зона наредног развоја представља разлику између постојећих способности детета и онога што дете може научити уз одговарајућу помоћ. Социјална интеракција у игри доприноси развоју виших психичких функција, како у когнитивном, тако и у емоционалном и социјалном домену.

Игра улога у учењу страног језика се може одвијати на различите начине. У приступу заснованом на извођењу задатака (А Task-Based Approach) постоје три фазе у игри улога (Aliakbari and Jamalvandi, 2010). У првој фази (pre-task stage) врши се припрема и пружа подршка ученицима. Уводе се нове речи, граматичка правила или начин употребе језичких функција. У другој фази ( during-task) је фокус на извођењу задатка, а у трећој након задатка (post-task), учитељ и ученици имају прилику да анализирају извођење задатка.

За успешну примену игре улога у учионици, приликом учења енглеског као страног језика, у истраживањима је закључено да треба да буде задовољено неколико фактора: да је избор теме релевантан (за узраст и претходно искуство ученика), да се уведе одговарајући језички материјал (записан на табли, на картицама исл) и да се исправљање  грешака врши на адекватан начин (најбоље на крају активности), а да је посебно важна улога учитеља као неког ко може посматрати како ученици изводе игру, као неког ко може учествати у самој игри као учесник и ко може фацилитирати процес док траје игра (Liu и Ding, 2009).

У игри улога могу се користити различити начини извођења дијалога, као што су унапред написани (скриптовани), делимично-написани (полускриптовани) и ипровизовани (нескриптовани) (Li, 2024).

Кроз активности игре улога, ученици развијају вештине дијалога, активног слушања, као и да са поштовањем одговарају вршњацима са којима су у интеракцији. У учењу другог страног језика игра улога побољшава комуникацију и мотивацију ученика да учествују и укључе се у дијалог (Daif-Allah и Al-Sultan, 2023). Дијалог тако може постати трајна животна вештина која се може допринети сналажењу у многим друштвеним ситуацијама.

У једној прегледној студији која је обухватила 20 истраживања методе игре улога у учењу енглеског као страног језика (Ishak и Aziz, 2022) дошло се до закључка да је играње улога утицало на побољшање говорних способности ученика, нарочито њихове флуентности, разумевања и интеракције. Ова метода може помоћи ученицима, поред тога и да стекну самопоуздање у своју способност комуникације на енглеском и мотивацију за говорење енглеског језика у учионици.