Универзални дизајн за учење: Прилагођавање материјала потребама свих ученика 

У свакој учионици деца долазе са различитим животним причама, снагама и начинима учења. Неки најбоље усвајају идеје путем речи, други кроз слике, звук или покрет. Ипак, предуго се наставни процес осмишљавао имајући у виду  „типичног” ученика. Оваквим приступом многи ученици остају занемарени (од оних са потешкоћама у учењу до оних који уче на другачије начине).

Универзални дизајн за учење (Universal Design for Learning – UDL) нуди нову перспективу. То је оквир који помаже наставницима да осмисле часове и материјале, који од почетка добро функционишу за сваког ученика. Обезбеђивањем више начина за приступ информацијама, за остваривање ангажовања и за изражавање знања, UDL омогућава да свако дете има фер шансу за успех (Brand & Dalton, 2012; King-Sears, 2014).

Шта је универзални дизајн за учење?

Универзални дизајн за учење (UDL) је инспирисан архитектуром. Као што се зграде могу пројектовати тако да укључују рампе и широка врата како би биле приступачне свима без накнадних модификација, тако и овај приступ подстиче наставнике да осмисле и креирају учење на више начина, које је од почетка доступно свима. Уместо да праве измене тек када примете да се ученик теже сналази, UDL позива наставнике да унапред планирају, предвиђајући различитости ученика у свакој учионици (Pisha & Coyne, 2001).

Овај приступ је посебно снажан јер подржава не само ученике са инвалидитетом, већ и оне из различитих културних и језичких средина. Он препознаје да сваки ученик има користи од флексибилности и избора (King-Sears, 2014).

Како функционише универзални дизајн за учење (UDL)

У својој суштини, универзални дизајн за учење се заснива на флексибилности. Он се темељи на три главна принципа:

  1. Вишеструки начини представљања:  овај приступ нуди информације на различите начине. На пример, час читања може укључивати читање текста, аудио запис и слике како би се боље подржало разумевање код различитих ученика.
  2. Вишеструки начини ангажовања: мотивисање ученика кроз изборе и везе са стварним животом. На часу науке то може бити кроз експерименте, видео материјале или дискусије.
  3. Вишеструки начини изражавања: омогућавање ученицима да покажу шта су научили на начине који одговарају њиховим снагама (исказивање знања писањем, цртањем, говором или коришћењем технологије).

Ови принципи наставницима дају структуру за осмишљавање часова који поштују индивидуалне разлике. Такође смањују фрустрацију и помажу свим ученицима да се осећају укључено, прихваћено и важно.

Универзални дизајн за учење се заснива на теорији когнитивног учења и теорији вишеструких интелигенција, које обе истичу да људи уче на разноврсне и сложене начине. Пружањем чулно богатих искустава у учењу, наставници могу помоћи ученицима да повежу нове идеје са постојећим знањем, продубе разумевање и изграде свој речник (Brand & Dalton, 2012).

Технологија има кључну улогу у овом процесу. Дигитални алати омогућавају прилагођавање: ученици могу мењати величину слова, боје, слушати текст или преводити информације на свој матерњи језик (King-Sears, 2014; Edyburn, 2005). Ове једноставне функције чине учење доступнијим и инклузивнијим за све.

Осмишљавање „паметно од почетка”

Bart Pisha и Peggy Coyne (2001) описали су овај приступ као дизајнирање „паметно од почетка”. То значи размишљање о потенцијалним препрекама пре него што се појаве. Уместо питања: „Како да решим ово и прилагодим за једног ученика?”, наставници се питају: „Како да припремим да овај час буде функционалан за све моје ученике?”

David Rose (1999), један од пионира UDL приступа, тврдио је да када наставници узимају у обзир различите стилове учења, предзнање и вештине ученика, могу да осмисле часове који су природно инклузивни и привлачни. Резултат су боља приступачност и динамичније окружење за учење.

Универзални дизајн за учење (UDL) у раном детињству

У контексту раног учења, UDL има посебну вредност. Мала деца најбоље уче када могу да се крећу, играју и истражују. Pamela Brillante и Lillian Reddy (2017) показале су да UDL подржава децу свих језика, култура и способности кроз комбиновање прича, музике, слика и покрета. Ови различити приступи помажу сваком детету да се на смислен начин повеже са материјалом.

Зашто је универзални дизајн за учење важан

Када наставници користе  UDL приступ, они мењају перспективу – од гледања на разлике као изазове, ка њиховом посматрању као прилика. Учионица коју градимо на принципима  UDL  је место где сваки ученик може пронаћи свој пут до разумевања, било кроз слике, приче, практичне активности или технологију.

Најважније је то што нас овај приступ учењу подсећа да једнакост у образовању не значи третирати сваког ученика исто. Она значи пружити сваком ученику алате и прилике које су му потребне да учи и напредује.

Референце

  • Brand, S., & Dalton, E. (2012). Universal Design for Learning: Cognitive Theory into Practice for Facilitating Comprehension in Early Literacy.
  • Brillante, P., & Reddy, L. (2017). Universal Design for Learning in the Early Childhood Classroom: Teaching Children of all Languages, Cultures, and Abilities, Birth–8 Years.
  • Edyburn, D. (2005). Universal Design for Learning.
  • King-Sears, P. (2014). Introduction to Learning Disability Quarterly Special Series on Universal Design for Learning.
  • Pisha, B., & Coyne, P. (2001). Smart From the Start.
  • Rose, D. (1999). Universal Design for Learning. The SAGE Encyclopedia of Higher Education.