Слика креирана помоћу AI

Шта деца уче када откривају друге алфабете и писма

Учење о различитим алфабетима и системима писања представља један од
најефикаснијих начина да се код деце развије радозналост, когнитивна флексибилност
и поштовање према културној разноликости. Када се ученици први пут сусретну са
писмима која се разликују од њиховог матерњег – као што су грчки алфабет, арапско
писмо, кинеско писмо, ћирилица или различите варијанте латинице – они не усвајају
само нове графичке знакове, већ улазе у другачије обрасце мишљења и изражавања.
У оквиру пројекта Globetrotters, овај процес се реализује кроз конкретне, пажљиво
осмишљене модуле који повезују језик, културу и свакодневне ситуације. На пример, у
модулу На фестивалу (грчки), ученици се сусрећу са грчким алфабетом кроз
једноставне натписе, имена и симболе које треба да препознају и повежу са значењем.

У почетку, они „погађају“ значење на основу визуелних трагова и контекста, а затим
кроз вођене активности уче како се одређена слова читају и изговарају. Овај процес
подсећа на природно усвајање писмености и подстиче активно учење.
Сличан приступ примењује се и у другим модулима. У активностима везаним за
немачки или холандски језик, ученици упоређују речи које су записане латиницом, али
изгледају другачије или имају другачије значење. На пример, препознају сличности
између речи попут Restaurant, Museum или Park, али и уочавају разлике у изговору и
употреби. Оваква поређења директно доприносе развоју металингвистичке свести –
способности да се језик посматра као систем (Koda, 2007).

Истраживања у области двојезичности и ране писмености потврђују да излагање
различитим системима писања помаже деци да боље разумеју како језици
функционишу (Bhalloo & Molnar, 2021). У Globetrotters активностима, то се јасно види
када ученици спонтано почињу да повезују слова, звукове и значења између језика. На
пример, након активности у којима су упознали називе на грчком алфабету, ученици
лакше уочавају да једно слово може имати другачији облик, али сличну функцију као у
њиховом матерњем језику, што је у складу са налазима о развоју писмености кроз
различите системе писања (Bassetti, 2012).

Поред когнитивних користи, упознавање различитих писама има и снажан културни
значај. Писмо није само технички систем записивања, већ и важан део културног
идентитета. Кроз наратив о Globetrotters јунацима који путују Европом, ученици улазе у
различите културне контексте у којима се писма користе у реалним ситуацијама – на
улици, у музеју, у ресторану. На пример, у модулу У музеју (француски), деца читају
једноставне натписе и називе експоната, чиме повезују писмо са културним наслеђем.
Интерактивне активности додатно продубљују учење. Ученици често добијају задатке
да „дешифрују“ непознате речи, да повежу симболе са значењем или да сами креирају
једноставне поруке користећи ново писмо. Овакав приступ је у складу са
истраживањима која показују да активно учешће и откривачко учење значајно
унапређују разумевање и задржавање знања.

Подједнако је важно и смањење анксиозности према непознатим системима писања.
Уместо да различита писма доживљавају као „тешка“ или „чудна“, ученици их
доживљавају као занимљиве изазове и забавне загонетке. Таква позитивна искуства са
језичком разноликошћу могу подстаћи повољније ставове према учењу језика и
вишејезичности (Cummins, 2014).

На крају, у оквиру Globetrotters пројекта, упознавање различитих алфабета и писама
превазилази оквире језичке наставе. Оно постаје средство за развој ширих
компетенција – радозналости, критичког мишљења и интеркултуралног разумевања.
Када деца схвате да постоји више начина да се пише свет, они истовремено уче да
постоји више начина да се свет разуме – што представља један од кључних циљева
савременог образовања.

Литература: