Празан поглед наспрам кроасана

Замислите две учионице. У првој, седмогодишња девојчица гледа у табелу са коњугацијом као да ју је управо лично увредила. Наставци глагола јој плутају пред очима. Она, технички гледано, „учи француски“. Истовремено (тихо) умире од досаде.

У другој учионици, то исто дете стоји иза картонског пулта, носи малу папирну беретку и покушава да купи замишљени кроасан од свог најбољег друга, који говори претерано наглашеним француским акцентом. Користи „je voudrais“, а да не зна шта је глагол, а камоли шта значи „потенцијал“ или „кондиционал“. И нимало је није брига. Само жели кроасан.

Погодите које ће дете заиста запамтити ту фразу следећег уторка?

Зашто табеле са граматиком губе битку са пекаром из маште

Ево педагошке тајне која нам је све време пред очима: мала деца не уче језик на исти начин на који га предајемо тинејџерима или одраслима. Она не граде језик полазећи од правила. Она га усвајају кроз употребу.

1. Имплицитно наспрам експлицитног памћења. Деца млађа од 10 година изузетно добро уче имплицитно – усвајају обрасце кроз понављано и смислено излагање језику – док су релативно мање успешна у експлицитном памћењу правила. Тражити од седмогодишњака да свесно примени граматичко правило исто је као тражити од рибе да објасни хидродинамику пре него што заплива.
2. Језик је друштвени, а не математички систем. За мозак малог детета језик није апстрактан систем правила типа „ако – онда“. Он је средство за добијање нечега што му је важно: пажње, кроасана, победе у игри или смеха другара. Када уклоните друштвени контекст и стварни разлог за комуникацију, уклањате и мотивацију да се било шта заиста задржи у памћењу.
3. Анксиозност убија усвајање језика. Граматичке вежбе често са собом носе страх од тога да ћемо „погрешити“. Страх сужава управо оне когнитивне канале који током учења језика треба да буду широм отворени.

Намерно „варање“ система

Дакле, ако су граматичке табеле погрешан алат, који је прави? Игра. Прецизније, структурисана игра: игра са довољно ослонца и усмерења да језик неприметно уђе „на мала врата“, док је дете заокупљено забавом.

Управо ту празнину попуњавају Globetrotters Language and Culture Discovery Modules. Сваки модул претвара сусрет са језиком у мисију: пијацу на којој треба ценкати се, мистерију коју треба решити, лик који треба постати. Додајте мало играња улога или лутке и одједном ваша учионица добија читаву поставу ликова који „говоре само“ циљни језик. То значи да деца морају да га користе како би прича могла да се настави, а не да би положила неки тест.

Резултат није језик који је само научен. То је језик који се живи – један забаван, радостан сценарио за другим.

Ваш потез

Спремни сте да замените граматичку табелу папирном беретком? Истражите Globetrotters модуле са својим одељењем или преузмите Водич за наставнике да видите како да своју следећу лекцију претворите у авантуру уместо у обавезу.

Референце

Ellis, N. C. (2005). At the interface: Dynamic interactions of explicit and implicit language knowledge. Studies in Second Language Acquisition, 27(2), 305–352.

Council of Europe. (2020). Language education policy: Early language learning and the Common European Framework of Reference for Languages.

Nikolov, M., & Mihaljević Djigunović, J. (2011). All shades of every color: An overview of early teaching and learning of foreign languages. Annual Review of Applied Linguistics, 31, 95–119.