Културно наслеђе се често погрешно посматра као пука збирка древних споменика или прашњавих музејских експоната. Међутим, извори показују да је оно заправо заједничко добро које захтева континуирану стратегију образовања, почевши од најранијих година школовања (Achille & Fiorillo, 2022). Говорити о наслеђу у основношколском образовању није споредан задатак. То је од суштинског значаја за усклађивање наших школа са Агендом 2030 за одрживи развој, посебно са циљевима који се односе на квалитетно образовање и стварање одрживих заједница (Achille & Fiorillo, 2022).

Истраживање спроведено 2017. године показало је да се 88 % грађана Европе слаже да културно наслеђе треба изучавати у школама јер оно објашњава нашу историју и културу (European Commission, 2024). Један од најубедљивијих разлога за укључивање наслеђа у наставни програм основне школе јесте његов потенцијал за активно учење (Achille & Fiorillo, 2022). Уместо да пасивно слушају предавања, деца могу учити кроз непосредно искуство и анализу културних добара (European Commission, 2024).

Истраживања показују да су резултати укључивања културног наслеђа у наставу непосредни и видљиви: ученици показују значајан напредак у разумевању појмова, успешно препознају називе и локације локалних знаменитости и брзо усвајају нови речник, учећи специфичне архитектонске термине којима описују свет око себе (Achille & Fiorillo, 2022). На пример, коришћењем карте за праћење одређене руте или играњем образовних игара, ученици развијају просторну оријентацију и критичко мишљење (Achille & Fiorillo, 2022).

Игре, посебно, представљају мотивишући начин за подизање свести о значају наслеђа (Castro-Calviño, Rodríguez-Medina, & López-Facal, 2020). Један од примера је игра „Detective a Laorca“, која кроз загонетке помаже деци да откривају архитектонске карактеристике објеката (Achille & Fiorillo, 2022). Слично томе, у малезијском основном наставном програму (KSSR), традиционалне игре попут konda kondi користе се у настави физичког васпитања ради очувања локалног наслеђа (Barghi et al., 2017). Ове активности показују да се образовање може одвијати кроз наслеђе, користећи културна добра као занимљив и међупредметни медиј за подучавање историје, уметности, па чак и физичког здравља (Barghi et al., 2017).

Управо је то циљ Erasmus+ пројекта који спроводи конзорцијум из четири земље под називом „The Globetrotters“. Развијањем оригиналних дидактичких материјала заснованих на свакодневним ситуацијама – као што су посете ресторанима, музејима или шетње парком – ова иницијатива ствара смислене сценарије учења који интегришу образовање о културном наслеђу у познате и искуствене оквире. На тај начин омогућава се педагошко превођење апстрактних културних појмова у приступачне и разумљиве ситуације за ученике основних школа, чиме се повећавају њихова заинтересованост и разумевање (https://globetrottersproject.eu).

Поред академских користи, образовање о наслеђу има кључну улогу у обликовању идентитета. У основној школи деца постепено прелазе са уског фокуса на себе ка широј културној свести (Martínez-Rodríguez & Fontal, 2020). Овај процес им помаже да развију грађанску одговорност и проактиван однос према заштити свог окружења (Achille & Fiorillo, 2022). Учећи о прошлости, деца развијају интеркултуралну перспективу која доприноси изградњи праведнијег и инклузивнијег друштва (Martínez-Rodríguez & Fontal, 2020). Она уче да цене различитост и схватају да су део школске заједнице која се простире од локалног до међународног нивоа (Martínez-Rodríguez & Fontal, 2020).

Упркос свим овим предностима, и даље постоји значајан јаз између онога што наставни програми захтевају и образовања које наставници заиста добијају (Martínez-Rodríguez & Fontal, 2020). Многи учитељи и наставници у основним школама имају недовољно развијено разумевање културног наслеђа, јер је само око 31,1% њих током студија похађало наставу која се бавила овом темом (Jiménez, Cuenca & Ferreras, 2010). Недостатак обуке ствара епистемолошке препреке и отежава наставницима да разумеју како да ове сложене теме подучавају на ефикасан начин (Jiménez, Cuenca & Ferreras, 2010). Без посебне пажње, културно наслеђе се често третира као успутна тема, а не као један од темељних елемената образовања (European Parliament, Committee on Culture and Education, 2018).

Да бисмо осигурали да наша деца одрасту као одговорни чувари колективног памћења, неопходно је превазићи овај јаз. Културно наслеђе представља важан ресурс за економски развој и друштвену кохезију, подржавајући милионе радних места и доприносећи оживљавању заједница (European Commission, 2024). Стављањем наслеђа у средиште основношколског образовања кроз игру, истраживање и укључивање заједнице, ученицима пружамо социјалне и грађанске компетенције које су им потребне у 21. веку (Castro-Calviño, Rodríguez-Medina, & López-Facal, 2020).

Само оно што наша деца данас заиста познају и цене може бити заштићено и сачувано за генерације које долазе (Martínez-Rodríguez & Fontal, 2020).

Литература

• Achille, C., & Fiorillo, F. (2022). Teaching and learning of cultural heritage: Engaging education, professional training, and experimental activities. Heritage, 5(3), 2565–2593. https://doi.org/10.3390/heritage5030134
• Barghi, R., Zakaria, Z., Hamzah, A., & Hashim, N. H. (2017). Heritage education in the Primary School Standard Curriculum of Malaysia. Teaching and Teacher Education, 61, 124–131. https://doi.org/10.1016/j.tate.2016.10.012
• Castro-Calviño, L., Rodríguez-Medina, J., & López-Facal, R. (2020). Heritage education under evaluation: The usefulness, efficiency and effectiveness of heritage education programmes. Humanities and Social Sciences Communications, 7, Article 146. https://doi.org/10.1057/s41599-020-00639-z
• European Commission. (2024). EU policy for cultural heritage. Culture and Creativity. https://culture.ec.europa.eu/cultural-heritage/eu-policy-for-cultural-heritage
• European Parliament, Committee on Culture and Education. (2018). Education in cultural heritage (Study IPOL_STU(2018)617486). European Parliament. https://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document/IPOL_STU(2018)617486
• Jiménez, R., Cuenca, J. M., & Ferreras, M. (2010). Heritage education: Exploring the conceptions of teachers and administrators from the perspective of experimental and social science teaching. Teaching and Teacher Education, 26(6), 1319–1331. https://doi.org/10.1016/j.tate.2010.01.005
• Martínez-Rodríguez, M., & Fontal, O. (2020). Dealing with heritage as curricular content in Spain’s primary education. The Curriculum Journal, 31(1), 77–96. https://doi.org/10.1002/curj.7
• https://globetrottersproject.eu