Учење више језика у раном узрасту представља један од најкориснијих процеса у
развоју детета. Истраживања у области неуронауке показују да вишејезичност не утиче
само на то како деца говоре, већ и на то како размишљају, памте и решавају проблеме.
Када дете учи више језика, у мозгу се активирају мреже које су повезане са пажњом,
памћењем и контролом понашања. То у пракси значи да деца лакше усмеравају
пажњу, брже прелазе са једног задатка на други и боље се сналазе у ситуацијама када
треба бирати између више информација (Bialystok, 2011).

Истраживања такође показују да се код деце која уче више језика јачају области мозга
које помажу у доношењу одлука и контроли пажње (Abutalebi & Green, 2007). Важно је
нагласити да се ове промене не дешавају одједном, већ постепено, кроз искуство,
посебно у раном детињству када је мозак најотворенији за учење.
Један од кључних појмова је неуропластичност – способност мозга да се мења и
прилагођава учењу. У том периоду деца веома лако усвајају нове гласове и језичке
структуре, посебно када су изложена језику кроз игру, комуникацију и свакодневне
ситуације (Kuhl, 2010).

У оквиру пројекта Globetrotters, учење језика се одвија кроз активности које су блиске
деци – игре, дијалоге, улоге и решавање задатака. Уместо учења напамет, деца
користе језике у реалним и смисленим ситуацијама. То помаже да се језици боље
повежу и лакше памте. Поред тога, деца узраста од 6 до 10 година редовно су
изложена аутентичном изговору на седам различитих језика кроз пројектне модуле.
Слушање и понављање природних говорних образаца на различитим језицима
обогаћује њихову фонолошку свест, помажући им да ефикасније уочавају и разликују
гласове. Овакав вид изложености не само да подржава развој изговорних вештина, већ
и јача њихову укупну осетљивост на начин на који језици функционишу, чинећи их
сигурнијим и флексибилнијим ученицима језика.

Истраживања показују и да вишејезичност може допринети развоју вештина као што су
решавање проблема, флексибилније размишљање и боља отпорност на ментални
умор (Costa и сарадници, 2009). Ове вештине нису важне само у школи, већ и у
свакодневном животу. Важно је нагласити и једну честу заблуду – да се деца „збуњују“
када уче више језика. Истраживања показују супротно: дечји мозак је способан да јасно
раздваја језике и користи их у зависности од ситуације. То је заправо знак здравог
когнитивног развоја.

У том смислу, изложеност и учење више језика кроз пројекте попут Globetrotters не
доприноси само језичком развоју. Оно помаже деци да развију пажњу, флексибилност
и сигурност у учењу. За наставнике и родитеље то је важна порука: вишејезичност није
оптерећење, већ природна предност која подржава целокупан развој детета.

Литература

• Abutalebi, J., & Green, D. W. (2007). Bilingual language production: The neurocognition of
  language representation and control. Journal of Neurolinguistics.
  https://doi.org/10.1016/j.jneuroling.2006.10.003
• Bialystok, E. (2011). Coordination of executive functions in multilingual children. Cognition.
  https://doi.org/10.1016/j.cognition.2010.10.014
• Costa, A., Hernández, M., & Sebastián-Gallés, N. (2009). Bilingualism aids conflict
  resolution: Evidence from the ANT task. Cognition.
  https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S001002770600268X
• Kuhl, P. K. (2010). Brain mechanisms in early language acquisition. Neuron.
  https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0896627310006811