Учење језика кроз играње улога (role-play) постаје све популарније у дигиталној настави, јер ученицима омогућава да вежбају страни језик у реалним, али безбедним ситуацијама. Кроз ову методу ученици опонашају стварне интеракције попут наручивања хране у ресторану, разговора на шалтеру или преговарања, чиме не само да савладавају језичке структуре, већ развијају и креативност, спонтаност и сигурност у комуникацији. Посебно су корисне дигиталне апликације које подржавају играње улога, мобилне апликације, веб-платформе или VR/AR програми који нуде пажљиво осмишљене сценарије и симулације.

Као што је у психолошком развоју деце одавно познато дете доживљава свет свим чулима, учи и стиче знања користећи говор, ритам, покрет, слику, игру. Веза између играња и учења је потпуно природна и део је најранијих дечијих искустава. Игра има веома важну улогу у разоју личности детета, те зато као средство у процесу учења у школи добија још већи значај.

На први поглед може изгледати парадоксално повезивати речи „игра” и „учење“, јер је у многим образовним системима учионица још увек представља простор дисциплине, ефикасности и унапред дефинисаних циљева учења. Не сматра се местом за игру, приповедање или маштовитост. Ипак, све више истраживања нас подстиче да преиспитамо тај став.

Замислите учионицу пуну енергије — не због буке, већ због фокусиране и радосне ангажованости. Ученици се смеју, размишљају, крећу се, и што је најважније, користе циљни језик без страха.

У раном образовању, учење је најефикасније када садржи елементе игре, као и када је засновано на стварним искуствима. Једна од најефикаснијих стратегија за постизање ефикасности у учењу је игра улога. Када деца преузимају различите улоге — као што су продавац, родитељ или путник — они не само да проширују своју машту, већ и практикују основне језичке и друштвене вештине на забаван и незабораван начин. Игра улога помаже деци да истраже нов речник, граматичке структуре и социјални и културолошки контекст, што је чини идеалним алатом за учење језика и стицањем знања о култури у најранијем узрасту.

У раном образовању, најефикасније учење се дешава кроз искуство. Мала деца најбоље уче не пасивнo слушајући, већ активно учествујући — додиривањем, покретом, говором, глумом и маштањем. Један од најефикаснијих метода који спаја све ове елементе је интерактивно приповедање прича. Овај динамичан приступ у настави комбинује маштовитост и узбуђење током приповедања, са учешћем у игри, омогућавајући деци да развијају језик, креативност, социјалне вештине и свест о култури на целовит начин.

Језик је више од речника — он је начин посматрања света, средство за изражавање идентитета и капија ка другим културама. А што се деца раније изложе другим језицима, то учење постаје дубље и природније.

У свету где границе постају све више виртуелне, а различитост је свакодневица, образовање има моћ да постигне нешто изузетно: да припреми децу не само за тестове, већ и за заједнички живот. То је срж пројекта Globetrotters, амбициозне европске иницијативе, која у ране фазе образовања уноси истраживање и откривање различитих језика и култура, као и инклузивно учење.